Džon Erat: Priča o podjeli Kosova bila i ostala glupost

25

“Ne može biti podjele Kosova – to je bilo aktuelno još 2007. tokom Ahtisarijevog procesa (specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova prim.nov.) kada su neki takozvani stručnjaci predlagali podjelu. Tada je to bila glupost – kao i sada. Ovo sada je samo ponavljanje”, izjavio je u intervju albanskom servisu Glasa Amerike Džon Erat, zamjenik direktora zaduženog za Evropu i Rusiju američkog Savjeta za nacionalnu bezbjednost.

Erat: “Naša pozicija, ako maksimalno pojednostavimo, jeste da smo saglasni sa bilo kakvim sporazumom, koji postignu dvije strane. Cilj je da bude postignut sporazum i da budu normalizovani odnosi. Njemci na to gledaju malo drugačije. Ali, na kraju krajeva, to je ista stvar, jer – ne vidim kako bi u praktičnom smislu velika teritorijalna razmjena mogla da bude prihvatljiva za obje strane. I to je ključno. Sjedinjene Države podržavaju principe Evropske organizacije za bezbjednost i saradnju (OEBS), uključujući i teritorijalni integritet. Na građanima Kosova je da odluče šta je pitanje njihovog teritorijalnog integriteta”.

Glas Amerike: Da li bi onda bilo tačno reći da je, s obzirom na to da je mnogo vremena prošlo od kada se ta ideja pojavila, da je potrošeno mnogo vremena? A sada je tu i nova prepreka u vidu tarifa – mislite li da je inicijativu o podjeli, premijer (Haradinaj prim. nov) iskoristio kako bi predstavio svoju o carinama?

Erat: “Ne znam o čemu premijer razmišlja. Možda bi o tome trebalo da pitate njega”.

Glas Amerike: Postoji li ideja o promjenama granice dvije zemlje?

Erat: “Ne može biti promjene granica bez saglasnosti ljudi kojih se to tiče”.

Glas Amerike: Ne, pretpostavljam da bi se oni mogli složiti o tome. Ali da li im je potreban pritisak spolja za to?

Erat: “Ne vidim to kao realan scenario. Na vladama u Beogradu i Prištini je da odluče šta žele da rade sa svojom granicom”.

Glas Amerike: Izgleda da je sve zaustavljeno, pošto je Priština nametnula carine na proizvode iz Srbije, koja zbog toga ne želi za pregovarački sto. Ima li izlaza?

Erat: “Nadam se da ima. I važno je upamtiti da, iako su carine neposredna prepreka, uvedene su s razlogom. Kao reakcija na kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova koju Srbija vodi. Sjedinjene Države savjetuju prištinskim vlastima da uklone tarife kako bi se započeo proces dijaloga, ali smo svakako veoma svjesni okolnosti. I to treba uzeti u obzir”.

Glas Amerike: Vašington je izvršio pritisak na Prištinu da ukine carine. Međutim, do sada nije bilo pomaka. Šta je potrebno da bi se to dogodilo?

Erat: “Potrebno je da se donese odluka da je vrijeme da se počne dijalog”.

Glas Amerike: Šta se može dobiti zauzvrat?

Erat: “Mislim da su dobrobiti dijaloga evidentne. To bi vodilo normalnijoj situaciji, članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama. I naravno, vodilo bi poboljšanju ekonomskih uslova. Pitali ste i šta se može dobiti zauzvrat, i to je vrlo važno pitanje. I zato je važan naš savjet da se carine ne ukinu u potpunosti – već da se privremeno suspenduju – kao nekakav vid testa. Da se uvidi postoji li dobra volja srpske strane. A test bi bio – odustaje li Srbija od kampanje povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova? Ako je tako, to ukazuje da stvari tumače ozbiljno i to je dobar potencijal za napredak. Međutim, ako se ta kampanja nastavi, ako srpska strana ne bude iskrena u pregovorima, onda bih se založio za vraćanje carina. I situacija bi bila istovetna trenutnoj – i ništa, osim malo, vremena ne bi bilo izgubljeno”.

Glas Amerike: Hajde da pretpostavimo da su carine ukinute ili suspendovane i da su se obje strane usaglasile da sjednu za pregovarački sto. Može li se očekivati da Vašington počne da igra značajniju ulogu?

Erat: “Da, igraćemo veću ulogu. Bićemo uključeni onoliko koliko je potrebno. Ako bude od pomoći – pozvaćemo obje strane da dođu u Vašington. Želimo da učinimo šta god je potrebno, što bi moglo biti od koristi”.

Glas Amerike: Aktuelna je nova inicijativa, novi proces. Govorim o njemačko-francuskoj inicijativi. Novom procesu koji predvode Emanuel Makron i Angela Merkel koji se sastaju sa balkanskim liderima. Slijede novi razgovori prvog jula. Kosovski predsjednik Tači je nakon prvog, berlinskog sastanka, rekao da je bio šokiran kada je saznao da SAD nisu obaviještene o jednom djelu tog procesa. Igraju li SAD bilo kakvu ulogu u ovoj evropskoj inicijativi?

Erat: “Redovno razgovaramo sa našim evropskim saveznicima. Pričao sam i sa Francuzima i Njemcima o situaciji na Balkanu. Nismo bili prisutni u Berlinu, jer je planirano da susret bude fokusiran na pitanja koje se tiču Evropske unije, a mi naravno nismo članovi EU. U budućnosti ćemo rado učestvovati u bilo kakvoj inicijativi koju bi organizovali Berlin i Pariz – ukoliko bi nam takva uloga odgovarala”.

Glas Amerike: Hoćete li učestvovati u julskim pariskim razogovorima?

Erat: “To još nije određeno. Voljni smo da učestvujemo”.

Glas Amerike: Predsjednik Srbije mnogo balansira. Želi članstvo u Evropskoj uniji – ali istovremeno održava vrlo bliske odnose sa Rusijom i Kinom. Je li Srbija pouzdan partner?

Erat: “Sa Srbijom sarađujem godinama. I mislim da je moguće osloniti se na nju. Na predsjedniku Vučiću je da odluči šta je interes Srbije. Mislim da razumije značajne koristi, koje donosi nastavak procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji i boljitak, koji je to donijelo susjednim državama. I mislim da razumije da će takav vid integracije biti u korist građana Srbije. Na njemu je da uravnoteži to sa odnosima koje razvija sa Rusijom i drugima. Ključno pitanje i razlog zbog kog imam nadu u ovaj proces jeste to što je u interesu Srbije da bude sposobna da riješi spor sa Kosovom i uspostavi dobre susedske odnose. Predsjednik Vučić je to i rekao u državnom parlamentu prije nekoliko nedelja. I mislim da se možemo pouzdati u to da razume gde može ostvariti dobrobit”.