Sa sve većim brojem kompanija u svetu koje se distanciraju od kineskog Huaveja (Huawei), mere američke administracija izazvale su lančanu reakciju u tehnološkom “hladnom ratu” oko telekomunikacionog giganta, ali i gubitke na finansijskim tržištima, dok se i dalje postavljaju pitanja o svrsishodnosti politike predsednika SAD Donalda Trampa (Trumpa), pišu svetski mediji.
I evropske kompanije odustaju od Huaveja
Huavej se suočio s novim pretnjama po svoje poslovanje pošto su neke evropske firme počele da slede američku tehnološku industriju u suspendovanju poslovanja s kineskim telekomunikacionim gigantom, piše Vašington post (The Washington Post).
Posle odluke Trampove administracije da Huavej stavi na crnu listu, uz obrazloženje da je ta kompanija potencijalna bezbednosna pretnja i da svojom telekomunikacionom opremom može špijunirati druge zemlje, Gugl i druge kompanije su, ukazuje Vašington post, suspendovale poslovanje s Huavejem, izazivajući lančanu reakciju i kod neameričkih kompanija.
Huavej, sa 105 milijardi dolara prihoda u celom svetu, drugi je najveći proizvođač mobilnih telefona iza Samsunga i najveći je prodavac opreme za bežičnu mrežu pete generacije (5G), ali spor s Vašingtonom dovodi kompanije i vlade širom sveta u nezgodnu poziciju, primoravajući ih da se otuđe od SAD ili od Kine, navodi list.
U Velikoj Britaniji su dva velika mobilna operatera najavila ograničenje ponude Huavej telefona. EE odeljenje BT grupe (BT Group) je saopštilo da više neće nuditi pametne telefone Huaveja u okviru 5G usluge koju planira da uskoro pokrene, a Vodafon (Vodafone) je saopštio da će izostaviti Huavej telefone iz svoje ponude, piše Post i ukazuje da deluje da su odluke obe kompanije povezane s Guglovom (Google) najavom povlačenja licence svog Android softvera za buduće Huavejeve telefone.
Evropa je, međutim, daleko od odustajanja od Hauveja, ističe Post, dodajući da uprkos snažnom pritisku Trampove administracije, evropske vlade, čak i tradicionalno najbliži saveznici Nemačka i Velika Britanija, odbijaju da potpuno zabrane opremu Huaveja u razvijanju 5G mreža.
Dizanje uloga u čipovima
Huavej počinje da oseća pritisak SAD u Velikoj Britaniji i Japanu pošto njegovi poslovni partneri otkazuju saradnju suočeni s ograničenjima iz Vašingtona, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) i ukazuje da su pored velikih mobilnih operatera od kineskog giganta počeli da se distanciraju i proizvođači opreme.
Proizvođač čipova iz Velike Britanije Arm Holding PLC suspendovao je poslovanje s Huavejom, prenosi Volstrit džurnal i ukazuje da je Huavej, pored toga što je među najvećim proizvođačima telekomunikacione opreme i pametnih telefona, takođe i jedan od najnaprednijih kineskih proizvođača poluprovodnika. Ta tehnologija je nacionalni prioritet za Peking, dodaje list, a licence Arma su ključne osnove planova za čipove koje pravi Huavej.
Portparol Huaveja je rekao da kompanija ceni blizak odnos s partnerima, ali da razume da su neke pod pritiskom zbog “politički motivisanih odluka” i da je uverena da će se situacija rešiti.
Posle naloga ministarstva trgovine SAD da kompanije koje žele da izvoze američku tehnologiju Huaveju moraju tražiti dozvolu koja će, po svemu sudeći, teško biti odobrena, nekoliko američkih snabdevača – Kvalkom (Qualcomm), Lementum i Analog divajses (Analog Devices), suspendovali su isporuke.
Arm, iako ima sedište u Kembridžu, značajan deo poslovanja ima u SAD i prva je neamerička kompanija koja se distancirala od Huaveja, piše list i dodaje da je i nemački proizvođač čipova Infineum saopštio da će prekinuti isporuke nekih komponenti zbog njihovog američkog sadržaja.
Analitičari, međutim, sugerišu da bi Armova suspenzija kratkoročno mogla imati blag uticaj, zato što Armove licence za kineske kupce nadzire zajedničko preduzeće koju većinski poseduje kineski investicioni fond, tako da će neke Armove licence Huaveju i dalje biti validne, ističe Volstrit džornal.
25 odsto
Obustavi isporuka Huaveju pridružio se i japanski Panasonik (Panasonic), dok brojne kompanije za poluprovodnike iz trećih zemalja pokušavaju da ustanove da li će njihova upotreba opreme napravljena u SAD, softvera ili patenata biti predmet američkih ograničenja, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Prema smernicama iz Vašingtona, objašnjava britanski list, snabdevači iz trećih zemalja za entitete na crnoj listi treba da traže licence ako američki sadržaj prevazilazi 25 odsto vrednosti proizvoda ili usluga, mada ostaje nejasno da li Vašington u tu računicu uključuje i mašine napravljene u SAD.
Dok je Panasonik obustavio isporuke nekih delova Huaveju kako bi se povinovao američkim ograničenjima, druge kompanije japanskog tehnološkog sektora, uključujući SoftBank, Tošibu (Toshiba) i Muratu još procenjuju uticaj američke zabrane, ukazuje Fajnenšl tajms.
S druge strane, olakšanje za Hauvej je došlo sa saopštenjem tajvanskog TSMC-a, najvećeg proizvođač čipova po ugovoru, da će nastaviti isporuke Hisilikonu (HiSilicon), Huavejevom ogranku za čipove, čime je Huavej izbegao najgori scenario u kojem ne bi mogao da zameni poluprovodnike koje je kupovao iz SAD proizvodima koje sam pravi.
Prema nekim analitičarima, deo američkog sadržaja u proizvodima TSMC-a, što obuhvata proizvodna sredstva, materijal i softver, ide između 19 i 22 odsto. Panasonik je saopštio da će Huaveju prestati da isporučuje robu koja prelazi prag od 25 odsto. S druge strane, Soni (Sony) se zasad nije izjasnio, a kompanija Džapen displej (Japan Display) verovatno neće slediti Panasonik pošto njeni proizvodi ne prelaze prag od 25 odsto, piše Fajnenšl tajms.
Tehnološki rat gurnuo tržišta u crveno
Posle odluke Panasonika da se pridruži listi kompanija koje ograničavaju saradnju s Huavejom, akcije te kompanije su pale jedan odsto, piše Gardijan (The Guardian) i ukazuje da je pogoršanje odnosa dve ekonomske supersile, SAD i Kine, gurnulo azijskopacifičke akcije na najniži nivo u poslednja četiri meseca.
Sa sve više kompanija koje slede američku zabranu, što bi se moglo uobličiti kao tehnološki hladni rat, piše list, akcije na šangajskoj berzi su pale 1,5 odsto na skoro najniži nivo od februara, dok je široki indeks MSCI azijskopacifičkih akcija izvan Japana pao 0,9 odsto, dostignuvši najniži novu u četiri meseca. Japanski Nikei 225 (Nikkei) je pao jedan odsto, a južnokorejski Kospi 0,7 odsto.
Vašington izgleda pojačava kampanju – povećao je pritisak na kompanije u prijateljskim zemljama da se pridruže u zabranama prema Huaveju, ističe Gardijan i prenosi da su mediji javili da američka vlada lobira u Južnoj Koreji da ne koristi Huavejeve proizvode.
Prema navodima južnokorejskih medija, jedan američki zvaničnik rekao je na nedavnom sastanku s južnokorejskim kolegom da tamošnji mobilni operater LG Uplus, koji koristi Huavejevu opremu, “ne bi smeo da se koristi u osetljivim područjima u Južnoj Koreji”.
Opravdane, ali da li i dobre mere?
S druge strane, američka zabrana poslovanja s Huavejom bi mogla biti Pirova pobeda ili čak i podriti američke interese, ako bude loše sprovedena, ukazuje u Forin polisiju (The Foreign Policy) analitičarka za nove tehnologije i kinesku vojsku Elsa Kania i ocenjuje da je zasad nejasno kako će biti sprovedene Trampova izvršna naredba koja zabranjuje izvoz “stranim neprijateljima” i stavljanje Huaveja na crnu listu.
Vlada SAD opravdano reaguje na realnu pretnju po ključnu infrastrukturu SAD i ima dovoljno razloga da se Huaveju zabrani uključivanje u mreže u SAD, ali da će mnogo značiti s koliko kredibiliteta, objektivnosti i transparentnosti će to biti urađeno, podvlači Kania, dodajući da je od suštinskog značaja koordinacija sa zemljama sa sličnim bojaznima, koje možda ne vide Kinu kao otvorenog “neprijatelja”.
Čak i bliski saveznici i partneri u Evropi izrazili su sumnje u zabrinutost SAD o Huveju i potrebno je tražiti veći konsenzus, piše Kania, sugerišući da u razgovorima o bezbednosti 5G treba pomeriti fokus s Huaveja na kriterijume, jer svaka kineska kompanija može biti iskorišćena u sistemu u kojem nema vladavine prava za zaštitu od arbitrarnog, često vansudskog ispoljavanja moći države. Neki od tih faktora, dodaje se u tekstu, uočljivi su u slučaju Huaveja, ali nisu jedinstveni za tu kompaniju – podmićivanje i korupcija, manjak transparentnosti, priroda vlasništva, veze sa špijunskim incidentima…
Postoji mišljenje da su nove mere administracije samo deo šire strategije u trgovinskim pregovorima, što može dalje podriti kredibilitet SAD, ukazuje Kania i dodaje da će, ako Trampova administracija ublaži ili potpuno poništi odluku o Huaveju, kao što je 2017. uradila s kineskom kompanijom ZTE, onda to umanjiti ozbiljnost veoma realnih pretnji od Huaveja, dok će osnažiti tvrdnje te kompanije i kineske vladine propagande, da je mera Vašingtona čisto “politička”, a ne zasnovana na realnim bezbednosnim bojaznima.
(RSE)
