Marković: Proizvodnja električne energije mora funkcionisati na tržišnim principima

174
Ognjen Markovic i Sibylle Strahl

Ognjen Marković direktor USAID projekta investiranje u sektor energije, rekao je na početku 4. Energetskog samita koji se održava u Neumu da su ključne teme samita strategija razvoja energetskog sektora u BiH, energetska efikasnost kao dio te strategije, obnovljivi izvori, prepreke u investiranju u energetski sektor i reforma energetskog sektora u smislu organizovanja tržišta električnom energijom.

Govoreći o tržištu električnom energijom u BiH, Marković je rekao da je ono dijelom otvoreno.

“Da bi bilo potpuno otvoreno potrebno je donijeti legislativu sa kojom kasnimo, kao i izvršiti deregulaciju proizvodnje električne energije u proizvodnim objektima. Evropske direktive kažu da proizvodnja električne energije mora funkcionisati na tržišnim principima. Danas u BiH to nije tako, posebno u RS-u gdje regulatorna komisija određuje cijene električne energije iz proizvodnih objekata”,rekao je Marković.

Na pitanje šta se treba uraditi da bi tržište električne energije u BiH profunkcioniralo, Marković kaže da je potrebno ispuniti zakonski okvir.

“Na samitu ćemo vidjeti koji su to zakoni koje nismo donijeli, a trebali smo. Specifičnost ovog samita je da ćemo sve poruke predstaviti predstavnicima parlamentarnih stranaka, kada ćemo poslati poruke i definisati pravce u kojima bi energetski sektor u budućnosti treba o da se kreće”, rekao je Marković, dodavši da BiH, koja je neto izvoznik električne energije, ima svoje potencijale, a da svako organizovano tržište omogućava zemlji da se bolje pozicionira kada je energetski sektor u pitanju.

“Dakle da ponuda viškova bude transparentna na tržištu i da do nje mogu doći svi koji su zainteresovani. Druga stvar je vezana za kupce, za domaće potrošače. Oni na otvorenom tržištu mogu birati snabdjevača koji im da bolju ponudu. Na Samitu ćemo predstaviti rezultate dvogodišnjeg rada na analizi i preporukama za jednostavnije ishodovanje dozvola za izgradnju novih energetskih objekata što će u konačnici voditi rastu investicija”, rekao je Marković.

On je podsjetio i da su svi prethodni samiti otvarali ključne teme u energetskom sektoru što je vodilo konkretnim akcijama koje su već poduzete na reformi ovog sektora.

Osvrnuo se i na gasni sektor kojeg je nazvao “malim sektorom velikih problema”, te da je nužno donijeti legislativu koja će definisati sektor na nivou države i entiteta kako bi se otvorila mogućnost za veće korištenje gasa i novih gasnih pravaca.

Sibylle Strahl, direktorica GIZ projekata, istakla je zadovoljstvo što vidi da energetska zajednica u BiH raste iz godine u godinu, dodavši da je mnogo urađeno proteklih godina, te da će sigurno kvalitetne i interaktivne panel diskusije dovesti do konkretnih rezultata.

“Fokus ovogodišnjeg samita bit će provedba svih preporuka i konkretne akcije u okviru reformske agende energetskog sektora u Bosni i Hercegovini kao i pravni okvir za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost”, najavila je Strahl i dodala da će sigurno kvalitetne i interaktivne panel diskusije dovesti do konkretnih rezultata.

Mirza Kušljugić, profesor i stručnjak iz oblasti elektroenergetskih mreža i sistema, rekao je da jedino ko može isključiti BiH iz energetske zajednice ona sama, te da to ne bi bilo dobrozato što je put do EU put koji vodi preko funkcionalnog povezivanja.

“To što se nalazimo pod sankcijama ne znači da će nas neko isključiti. Mi moramo ozbiljno shvatiti proces koji je pred nama a to je izrada strateških dokumenata za period 2020-2030. To više nije priprema, ovaj put će ciljevi biti postavljeni za region Zapadnog Balkana, tražit će se od nas približavanje evropskim politikama. Koliko brzo, to još ne znamo, ali se dogovaramo”, rekao je Kušljugić, dodavši da BiH moramo ozbiljno shvatiti proces koji je pred nama.

“Energetska transformacija nije jednostavan proces. Transformacija je bolna jer idete iz jednog u drugog stanje. Sretna okolnost BiH je da je jedna od rijetkih zemalja koja može postići energetsku održivost na obnovljivim izvorima, ali svaki tranzicioni proces koji u sebi neminovno ima i gubitke tranzicije, mora sa sobom nositi i pravične programe”, rekao je Kušljugić.

M.I.