Sve je više zanata koji polako odlaze u zaborav jer niko ne želi da se time bavi, a loša kupovna moć stanovništva natjerala je mnoge da zatvore svoje radnje. U nastojanju da stari zanati budu spašeni od zaborava, uskoro će biti otvoren jedinstveni Virtuelni muzej starih zanata.
Cilj projekta Virtuelni muzej starih zanata je da doprinese očuvanju uspomene na zanate koji više ne postoje. Putem Virtual Reality i desktop aplikacije korisnici se u ovoj verziji detaljno upoznaju sa četkarom, kazazom i bozadžijom. Osim toga, mogu saznati i informacije o historijskom razvoju zanata u Sarajevu, te naučiti šta rade zanatlije čija imena nam više nisu prepoznatljiva.
“Ovo je jedna zanimljiva tehnologija zato što je vrlo atraktivna, posebno mladim ljudima. Snimili smo zanatlije i njihove izjave i njihove procese rada tako da je ovo zapravo jedna virtuelna arhiva zanata. Mi planiramo ako budemo imali mogućnost i još sredstava da uradimo još zanata i da makar u virtuelnom svijetu imamo zanate koji se u realnom svijetu možda više ne rade”, pojašnjava koordinatorica projekta Selma Rizvić.
Prije nekoliko decenija stari zanati su bili glavni izvor prihoda, no danas polako odlaze u zaborav. Jedan od takvih zanata je i četkarski.
“Posljednji sam četkar u BiH, a u bivšoj Jugoslaviji nas ima tri koji ručno proizvodimo četke. Ovim zanatom se bavim od svoje osme godine, dolazimo sam kod rahmetli svog oca Age Balagića koji je završio zanat četkara šezdeset i neke godine i radio sve do 96. kada ja preuzimam zanat i radim do danas”, kaže četkar Remzija Balagić.
Zainteresovanost mladih za zanate sve je manja. Ni porodični posao ne žele nastaviti.
“Iza mene kad ja zatvorim, stavim ključ u vrata, neće niko raditi jer nema zainteresovanih. Moje djevojčice sve su se opredijelile za neke druge poslove. Od ovog projekta ja se nadam da će biti još nešto i da će neko pojaviti ko će ne samo moj zanat nego i ostale zanate, čak neke koji su izumrli, nema više niko da radi”, priča Balagić.
Izvor: BHT/Index.ba