Whyte: Republika Srpska neće biti model za Zajednicu na Kosovu

15

“Srbija nema drugu alternativu osim da prizna nezavisnost Kosova, ali i Kosovo treba da pruži dodatne garancije za srpsku manjinsku zajednicu, kaže međunarodni stručnjak koji je savjetovao Kosovo na putu nezavisnosti, Nicholas Whyte.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Whyte kaže da Kosovo nema razloga da se plaši veće autonomije za Srbe, pošto ne može da se desi model sličan Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.

On ne očekuje da će se konačni sporazum postići ubrzo, ali vjeruje da će Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU) raditi rame uz rame na dugoročnom rješenju nesporazuma između Srbije i Kosova.

Trenutno Kosovo se požuruje da da rezultate na osnovu svojih obećanja o uspostavljanju Zajednice srpskih opština. Kako vi vidite ovu Zajednicu?

Vidite, jednom kada dođemo do kraja ovog procesa, kada Srbija prihvati nezavisnost Kosova, onda će se javiti potreba za tim da manjine imaju garancije u svakoj državi. Ta potreba postoji i sada, ali će ona biti jača na kraju, kada se dođe do finalne faze.

Meni se čini dosta razumno da postoji neki aranžman koji premošćuje sve srpske opštine na Kosovu. Ako će Kosovo prihvatiti svoju srpsku manjinsku zajednicu onda moramo prihvatiti realnost da će neki aranžman morati da se napravi. To ne znači da se pravo rJešenje našlo na stolu, ali znači da rJešenje koje će biti efikasno u praksi morati da uključuje specijalni aranžman za srpske opštine.

Kao ekspert koji je savJetovao Kosovo na putu ka njegovoj platformi za nezavisnost, da li smatrate da bi Kosovo sada trebalo biti otvorenije za koncesije, i kakve vrste koncesija?

Velika koncesija koja se traži, i svi to moraju imati na umu u strateškom smislu, je koncesija od strane Srbije što znači prihvatanje nezavisnosti Kosova.

Ja ne kažem nužno priznavanje, kažem prihvatanje.

Kada to jednom bude osigurano, mislim da Kosovo ima i može mnogo da da bez straha da će ugroziti svoju osnovnu stratešku poziciju.

Ali smatram da je ludo govoriti o tome da Kosovo daje neke velike koncesije bez uzimanja u obzir toga da velika stvar koja je potrebna jeste da Srbija prihvati nezavisnosti Kosova.

Kosovski premijer Avdulah Hoti insistira da Zajednica srpskih opština bude implementirana nakon što Srbija prizna Kosovo. Kako ovo tumačite?

Mislim da ne trebamo biti previše dosljedni. Obje ove stvari su potrebne da bi se dobilo održivo rješenje. Ne mislim da trebamo biti dogmatični oko vremenskog perioda u kojem se to dešava.

Platforma EU je za to da se postigne zakonski obavezujući dogovor koji ne uključuje obostrano priznavanje. Vjerujete li da ova formula može da donese trajni mir?

Mislim da ima malo manevarskog prostora oko obostranog priznanja, ali takođe moramo biti jasni – Srbija mora da prihvati nezavisnost Kosova, Srbija mora da prihvati da Kosovo više nije dio njenog zakonodavstva.

Postoje načini da se to uradi bez punog diplomatskog priznanja, ali rekao bih, u čemu je smisao onda?

Da li je washingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji po Vašem mišljenju historijski kao što je bio predstavljen?

To je jedan zanimljivi novi početak. Prvi put smo imali vođe Srbije i Kosova kako zajedno stoje na istoj ceremoniji, tokom iste stvari. Mislim da je to bilo važno.

Historijski, to ćemo tek vidjeti. Mislim da bi svi trebali da imaju ambicije da ne budu na historijskom trenutku već da to bude neko drugi. Mislim da je pošteno reći da je to bio važan trenutak.

Na Kosovu postoji zabrinutost da ako će biti veće autonomije za Srbe, onda ćemo imati novu Republiku Srpsku i država neće biti funkcionalna. Mislite li da će to biti slučaj?

Ja nisam vidio nijedan prijedlog koji ide bilo gdje blizu ideje kao što je Republika Srpska. U Banjoj Luci sam živio godinu i po dana 1997.-98., tako da sam direktno vidio šta je razlika između ove dvije situacije. Ne trebamo biti neurotični u vezi toga. Da sam ja na Kosovu, ja bih insistirao na nekim sasvim drugačijim stvarima. Insistirao bih da Beograd održi svoja obećanja, ispuni obaveze koje se tiču katastra za Kosovo. Za mene je to nešto što čini priznavanje nezavisnosti nepovratnim. Jednom kada priznate da je imovina u vlasništvu ljudi koji je zapravo posjeduju, onda je to nešto odakle nema povratka.

Mislim da je to nešto na šta ljudi treba da obraćaju više pažnje.

Na kraju, da li predviđate da će se konačno rješenje potpisati u Washingtonu ili će to biti ekskluzivna stvar EU?

Prvo trebamo imati na umu da u Washingtonu imamo novu administraciju s početkom iduće godine, ako pravilno čitam vijesti iz Amerike. Mislim da će instinkt Bidenove administracije biti da prepusti Evropi vodstvo. Oni imaju drugačiji pristup međunarodnim odnosima od Trumpa.

Tako da predviđam da će negdje u Evropi biti mjesto finalne ceremonije, ali takođe mislim da smo još vrlo daleko od toga.